, , BOLJE ZIVETI JEDAN DAN KAO LAV, NEGO 100 GODINA KAO CRV, , JA ZIVIM KAO LAV, ,
 
HomeHome  FAQ/УпутствоFAQ/Упутство  ТражиТражи  Листа члановаЛиста чланова  Корисничке групеКорисничке групе  Региструј сеРегиструј се  ПриступиПриступи  

Share | 
 

 REPUBLIKA SRPSKA

Погледај предходну тему Погледај следећу тему Go down 
АуторПорука
DJOLE_ARKAN
Admin


Број порука : 926
Join date : 19.05.2008
Age : 36
Локација : SRBIJA

ПорукаНаслов: REPUBLIKA SRPSKA   Sat Jun 06, 2009 4:02 pm

Назад на врх Go down
Погледај профил корисника http://arkan.wwooww.net
DJOLE_ARKAN
Admin


Број порука : 926
Join date : 19.05.2008
Age : 36
Локација : SRBIJA

ПорукаНаслов: Re: REPUBLIKA SRPSKA   Sat Jun 06, 2009 4:03 pm

Назад на врх Go down
Погледај профил корисника http://arkan.wwooww.net
РСКрајина_Кобра



Број порука : 191
Join date : 02.06.2009

ПорукаНаслов: Re: REPUBLIKA SRPSKA   Sat Jun 06, 2009 5:15 pm



Република Српска (скраћено: РС, Српска) један је од два ентитета од којих се састоји Босна и Херцеговина. Други ентитет је Федерација Босне и Херцеговине.

Република Српска је основана 9. јануара 1992. године под називом Република Српска Босна и Херцеговина, као реакција српског народа на референдум о независности БиХ којег су тражили Муслимани и Хрвати. Република Српска Босна и Херцеговина је проглашена за федералну јединицу Југославије.

По Дејтонском споразуму она је један од два ентитета Босне и Херцеговине с једнодомним парламентом те заузима 49% територије БиХ. Народна скупштина Републике Српске састоји се од 83 посланика који се бирају на изборима сваке четврте године. Народна скупштина има уставотворну и законодавну власт. Влада РС има извршну власт. Председник РС има велика овлашћења. Он се бира на непосредним изборима сваке четврте године. Нивои власти су општина односно град (Бања Лука и Источно Сарајево) и република.

Република Српска има своју владу, предсeдника, скупштину, амблем, химну, полицију и поштански систем. Уставни суд Босне и Херцеговине је 1. априла 2006. године одлучио да чланови Закона о употреби заставе, грба и химне Републике Српске, а који се односе на химну и грб, нису у складу са Уставом Босне и Херцеговине. Уредбом Владе Републике Српске од 16. јуна 2007. године уместо грба користи се амблем Републике Српске.

Српска Република Босна и Херцеговина проглашена је 9. јануара 1992. године, док је 28. фебруара донет Устав Републике Српске Босне и Херцеговине, у којем је писало да територија ове републике обухвата српске аутономне области, општине и друге српске етничке ентитете у Босни и Херцеговини. Република је проглашена делом југословенске федералне државе.

Када је Босна и Херцеговина 5. априла 1992. године прогласила независност, Српска Република Босна и Херцеговина проглашава 7. априла 1992. године одвајање од Босне и Херцеговине и останак у Југославији. Ипак, када су Србија и Црна Гора као једине de facto преостале југословенске републике, 27. априла 1992. године прогласили Савезну Републику Југославију, Република Српска и Република Српска Крајина су саме по себи издвојене из граница федерације, иако све до 1995. године то нису признале.

Име републике је промењено у Република Српска 12. августа 1992. године.

30. августа 1995. године НАТО пакт покреће Операцију Намерна сила.

После рата, који је трајао од 1992. до 1995. године, потписан је Дејтонски мировни споразум, 21. новембра 1995. године. Република Српска је међународно призната као један од два ентитета који чине Босну и Херцеговину (други ентитет је Федерација Босне и Херцеговине). Република Српска обухвата 49% територије Босне и Херцеговине, а Федерација Босне и Херцеговине 51%.

Арбитражном одлуком о статусу Брчког, те успостављањем Дистрикта Брчко БиХ 2000. године, посед територије оба ентитета је смањен за отприлике 0,5 — 1,0%. Брчко дистрикт се налази под међународном управом супервизора који de facto има законодавну, извршну и судску власт у дистрикту. Он издаје налоге којима доноси законе и уредбе, и именује и разрешава службенике и функционере Брчко дистрикта.

Током година након Дејтонског споразума, неке ингеренције Републике Српске које су дејтонским Уставом и његовим анексима биле дефинисане као надлежности ентитета пренесене су на ниво Босне и Херцеговине (царинска и гранична служба, војска, правосуђе - оснивањем Суда БиХ и Високог судског и тужилачког савјета БиХ итд.). Високи представник за Босну и Херцеговину је наметнуо велики број амандмана на Устав Републике Српске.

Република Српска се састоји из 61 општине и два града, Бање Луке и Источног Сарајева (чине га општине: Источни Стари Град, Источна Илиџа, Источно Ново Сарајево, Пале, Соколац и Трново. Град Брчко (38.479) налази се у Дистрикту Брчко, који је под заједничком управом Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине. Многи градови Републике Српске су у време цивилног рата у Босни и Херцеговини добили префиксе изведене од придева српски: Српски Брод (Брод), Србиње (Фоча), Српско Сарајево (Источно Сарајево), итд.

Још по попису из 1865. се види да је већинско становништво у Босни и Херцеговини било је православно (Срби). Када је забежено 46,3% православних, 30,4% муслимана и 22,7% католика. Сличан однос у оквиру етничке структуре бежи и посlедњи аустроугарски попис из 1910. године (43,4% православних, 32,3% муслимана и 23,3% католика). Већинско православно становништво забежено је и пописима у периоду између два светска рата (из 1921. и 1931. године), те и у знатном делу послератног периода (пописи из 1948, 1951. и 1961). Попис из 1971. године први пут је показао да је измењена етничка структура становништва бивше СР БиХ и да су Муслимани у њој постали релативна већина (39,6% Муслимани, 37,2% Срби и 20,6% Хрвати). По подацима Републичког завода за статистику број становника Републике Српске је у паду.

Назад на врх Go down
Погледај профил корисника
РСКрајина_Кобра



Број порука : 191
Join date : 02.06.2009

ПорукаНаслов: Re: REPUBLIKA SRPSKA   Sat Jun 06, 2009 5:25 pm

Географија Републике Српске

Границе Републике Српске су одређене међународно признатом границом према Србији, Црној Гори и Републици Хрватској и међуентитетском границом према Федерацији Босне и Херцеговине. И једна и друга је успостављена без поштовања основних принципа разграничења међу народима (етнички, историјски, природно-географски, функционално-економски, војностратешки и др).

У односу на површину своје територије Република Српска има несразмерно дуге и неправилне границе. Оне су јако издужене и изломљене правећи на појединим местима уске појасеве (тзв. "џепове") којима се вежу српски простори. Такав најужи и најосетљивији појас је онај око града Брчко чија је ширина свега 5 km. Укупна дужина границе Републике Српске износи око 2170 km, од чега на међуентитетску границу отпада 1080 km. Ако би територија Републике Српске са површином коју има била у облику круга, укупна дужина њених граница би онда износила свега 561 km. То значи да је коефицијент разуђености границе 3,6 што је реткост у свету, и једино би се могла поредити са Чилеом.

Република Српска има атипичан облик државног територија чији је северни део издужен у правцу запад-исток, а источни у правцу север-југ. Овакав необичан облик представља отежавајућу околност унутрашње комуникације и економске интеграције међусобно удаљених западних и јужних делова Републике.

Територија Републике Српске налази се између 42°33' и 45°16' северне географске ширине и 16°11' и 19°37' источне географске дужине. Заузима мањи део јединственог српског етничког простора западно од Дрине, односно захвата северни и источни део геопростора Босне и Харцеговине. Један део простора Босне и Херцеговине који су претежно насељавали Срби је према Дејтонском споразуму остао изван Републике Српске - део Крајине, Озрена, Посавине и Херцеговине, дејелови Подриња, сарајевске котлине, те део Јадранског приморја. Република Српска има површину од 24.617 km² или око 49% територије Босне и Харцеговине на којој живи 1.439.673 становника.

Република Српска спада у групу контитенталних земаља - нема излаз на море, што је карактиристика земаља са неповољним географским положајем. Међутим, за опстанак и развој неке земље није одлучујуће то да ли има или нема излаз на море (нпр. Чешка, Швајцарска, Аустрија и др). Република Српска је смештена на контакту двеју великих природно-географских и друштвено-економских регионалних целина - панонске и медитеранске. У саобраћајно-географском смислу овакав њен положај има посебан значај, јер је пресецају виталне комуникационе везе. То се првенствено односи на меридијански правац који међусобно повезаним речним долинама Босне и Неретве, пресецајући динарски планински комплекс повезује средњоевропску и медитеранску макрорегију. Ништа мањег значаја није нити упоредни правац који повезује Републику Српску са централнобалканским и западноевропским простором. У том погледу је неопходно истаћи важност излаза Републике Српске на реку Саву којом се веже на европску речну саобраћајницу Рајна-Мајна-Дунав. Дакле, простор Републике Српске представља спону Панонског и Јадранског басена, с једне стране и Западне Европе и централног Балкана, с друге стране. Тако детерминисан њен положај у геополитичком смислу има двојак карактер – у мирнодопским приликама он је позитиван, док је у ратним условима, нарочито ако се има у виду издуженост и изломљеност граница он постаје изузетно неповољан.

Природне одлике Републике Српске су веома сложене, што је резултат њене припадности различитим природногеографским целинама и њиховој геоморфолошкој еволуцији. У геоморфолошком изгледу на простору Републике Српске се смењују различити облици. У северном перипанонском делу брежуљкасти терени изграђени од кенозојских наслага постепено се спуштају у равничарске просторе са алувијалним заравнима и речним терасама који уједно чини и најплоднији део Републике Српске. На том простору издижу се само неколико усамљених планина – Козара, Просара, Мотајица, Вучијак, Озрен и Требовац, те крајњи северо-источни огранци Мајевице. Према југу равничарски простор преко брежуљкастог терена прелази у планинско подручје које заузима и највећи део површине Републике Српске.


Клима

Република Српске се налази у северном умереном појасу, и могу се издвојити три климатска поднебља.

Средоземни, са варијантама класичне и измењене средоземне климе.
Планински, који обележава обиље снега зими, и пријатна и свежа љета.
Континентални, са варијантама умерено-континенталне и континенталне климе.
Различити климатски утицаји који се осећају на простору Републике Српске су резултат природних елемента и законитости опште циркулације ваздушних маса на ширем простору. Северни перипанонски део припада умерено континенталном климатском појасу у коме се осећа и панонски (степски) климатски утицај са севера. Лета су топла, а зиме већином умерено хладне, са просечном годишњом температуром изнад 10°C. Падавине су углавном равномерно распоређене, а највеће количине се излучују када су и најпотребније пољопривредним културама (мај-јун). Количина падавина по правилу опада идући од запада (1500 mm) према истоку (700 mm) због утицаја западних ваздушних струјања.

Планинска и планинско-котлинска (претпланинска) варијанта климатског утицаја осећа се на највећем делу Републике Српске. Пространи планински масиви имају планинску климу чије су одлике свежа и кратка љета, а дуге хладне и снежне зиме. Снежне падавине су обилне и дуго се задржавају, а висина падавина је изнад 1200 mm. За разлику од планинске климе ових простора, брежуљкаста подручја, те котлине и долине имају нешто блажу климу – планинско-котлинску. Главне њене одлике су умерено топла лета и доста хладне зиме, са просечном годишњом температуром испод 10°C, и висином падавина од 700-1000 mm.

Јужни део Републике Српске, односно простор Херцеговине (Хумине) има измењену варијанту јадранске климе, док се простор Рудина одликује прелазном варијантом између климе Хумина и планинске климе. Клима Хумина се одлукује ослабљеним утицајем са мора, па су лета врло топла а зиме доста благе. Просечна годишња температура се креће од 11°C до 14°C. Распоред падавина је неповољан, пошто кише највише падају у јесен и у зиму а најмање у лето, када се јављају и краћи сушни периоди. Кишне падавине доминирају над снежним. За разлику од оваквих климатских одлика херцеговачких хумина, климу Рудина углавном карактеришу ниже летне температуре и знатне зимске снежне падавине.
Назад на врх Go down
Погледај профил корисника
РСКрајина_Кобра



Број порука : 191
Join date : 02.06.2009

ПорукаНаслов: Re: REPUBLIKA SRPSKA   Sat Jun 06, 2009 5:29 pm

Хидрографија РСрпске

Са хидролошког аспекта, простор Републике Српске се може означити као релативно богат површинском и подземном хидролошком мрежом. Сви главни речни токови хидролошки припадају сливу Црног мора. Окосница црноморског слива је ток реке Саве који је ниско положен, те му дотичу сви већи речки токови – Уна са Саном, Врбас, Укрина, Босна и Дрина. Све оне имају композитни карактер речних долина са великим падовима, те располажу значајним хидроенергетским потенцијалом. У том погледу је посебно значајна Дрина која има најразвијенији хидролошки систем и огроман хидроенергетски потенцијал који је још увек недовољно валоризован. И остали речни токови имају велики привредни значај, мада углавном само својим доњим и средњим токовима припадају Републици Српској. Изузетак је Укрина која има мањи ток и тече по брдима између доњих токова Врбаса и Босне.

Хидрографску речну мрежу Републике Српске употпунује највећа и најзначајнија река источне Херцеговине – Требишњица, чији је хидрографски потенцијал готово у потпуности валоризован. Она, као и готово сва подземна карстна хидрографска мрежа припада јадранском сливу. Реке Српске, поред хидроенергетског потенцијала, својим квалитетом представљају значајну компоненту туристичке привреде. То се посебно односи на планинске токове који су веома чисти и богати речном рибом.

Поред богатства у речним токовима, на простору Републике Српске налазе се бројни извори и врела која су углавном пукотинског и контактног карактера, а на бројним раседима (нпр. Савски ров) јављају се значајни термоминерални извори који имају огроман бањско-туристички значај, те акумулациона и природна, углавном цирковна језера.


Вегетација

Вегетација Републике Српске се одлукује великом разноликошћу, што је највећим делом последица климатских услова. Посебан значај има шумски комплекс, а међу најраспрострањеније спада подручје климазоналне вегетације храстових шума. На северу, уз обалу реке Саве и њених већих притока налази се појас храста лужњака који је местимично испрекидан шумама храста китњака и обичног граба. Просторно, овај појас се наставља на шумски појас у Славонији познат под називом "славонске храстове шуме". Јужније, на брежуљкастим и уздигнутијим просторима, налази се шумска заједница храста китњака и обичног граба, а местимично су се развиле и букове шуме претпланинског појаса.

С обзиром на то да је ово панонско и претпланинско биљногеографско подручје које је уједно и најгушће насељено пољопривредним становништвом, због тога су и шумске заједнице сведене на мање површине. Мањи локалитети храста китњака и обичног граба сусрећу се и у долини Неретвице у источној Херцеговини.

Уски појас горњег Подриња и ниска Херцеговина одлукује се климазовалном вегетацијом храста медунца и црног јасена, а у средњем току Дрине и околини Фоче и Вишеграда налази се уски појас храста сладуна и цера.

Знатан део простора Републике Српске налази се под буковом шумом, а на вишим планинским подручјима развиле су се мешовите шумске заједнице букве, јеле и смрече. Као главни пратиоци букових шума јесу јавор, брест, бели јасен и друге врсте. Појас букових шума заузима преддинарско и динарско биљногеографско подручје. Нешто су раширеније у источним него у западним деловима Српске.

Унутар шумских вегетационих подручја, посебно на брдско-планинским просторима, знатне површине су обрасле трапном вегетацијом (ливаде и пашњаци) и оне су посебно значајне за развој сточарства. Вегетација Републике Српске је веома интересантна и са аспекта значајних ендемских врста што потврђује и присуство Панчићеве оморике у долини Дрине (прашума Перућица код Фоче).
Назад на врх Go down
Погледај профил корисника
Sponsored content




ПорукаНаслов: Re: REPUBLIKA SRPSKA   Today at 12:49 am

Назад на врх Go down
 
REPUBLIKA SRPSKA
Погледај предходну тему Погледај следећу тему Назад на врх 
Страна 1 of 1

Permissions in this forum:Не можете одговорити на теме у овом форуму
ZELJKO RAZNATOVIC ARKAN :: SRBIJA-
Скочи на: